недеља, 05. фебруар 2012.

SATAN IS REAL



„Prošle noći sanjao sam, kao u starom, blatnjavom bluzu, kako sedim na tremu seoske kuće sa lepom ženom i pevam pesme braće Luvin. Poput Emilu Haris i Grema Parsonsa. Doživeo sam neopisivu sreću. Slično knezu Miškinu, pre ili posle napada padavice.“ Tako piše u jednoj knjizi. I te četiri rečenice sasvim dobro objašnjavaju šta je to kantri muzika. Biće da zaista ima nešto što spaja braću Luvin (ili Grema Parsonsa) sa epileptičnim knezom Lavom Nikolajevičem. Ima u kantri muzici nečeg idiotskog, što je mene oduvek privlačilo.
Sa kantrijem sam se prvi put susreo pre bogami dosta godina, na raspustu između trećeg i četvrtog razreda srednje škole. I odmah sam shvatio da je to muzika za mene. Mislim, volim ja tu i tamo još ponešto (recimo, po meni je album Evol grupe Sonic Youth apsolutno remek-delo), ama kad slušam kantri, kantri-rok, alt. kantri, amerikanu, kaupank ili ma šta slično, ja sam na svom terenu. Jezik kojim mi se ta muzika obraća u meni izaziva predstave slične onima iz gornjeg citata, to jest obraća se onom fundamentalnom sloju moje ličnosti u kojem su one pohranjene. Dobro, žena tu i nije neophodna, bitnija mi je seoska kuća. Mogli bi tu da budu i neka mačka i pas. Mogla bi i ona idiotkinja Mari, koju su deca gađala blatom, za koju je idiot Miškin rekao da je voli ne ljubavlju, nego sažaljenjem. I naravno, pesme braće Luvin. One govore jednim rudimentarnim jezikom, koji je knez Lav Nikolajevič dobro razumevao u trenucima pred napad – „Osećanje života, samosvesti, skoro bi se udesetostručilo u tim trenucima, koji bi trajali koliko munja. Um, srce bi mu se obasjavali neobičnom svetlošću.“ Takav jezik i meni, kao jednom prvorazrednom idiotu, odlično pasuje.
Elem, sticajem okolnosti došao sam do vrlo zanimljivog recentnog (kako vole da kažu kritičari) izdanja, koje sadrži jedan od ključnih i temeljnih albuma kantri muzike, ploču Satan Is Real, kao i desetak drugih pesama braće Luvin po izboru savremenih muzičara, među kojima najveću specifičnu težinu za mene imaju Lusinda Vilijams i Kris Kristoferson. Mada nisu za bacanje ni Emilu Haris i Doli Parton.
Satana je stvaran, vidite ga i čujete na ovom svetu svaki dan, poručivala su braća te 1959. godine, a i sada, na ovom reizdanju ponovo – ionako se tu ništa nije promenilo. Još vele: jeste, ljudi su napravili moćne puške i kola što jurcaju, alʼ ništa im to ne vredi, jer postoji viša sila. Pa kažu: drugi uživaju u onome što ja prezirem, jer ja volim hrišćanski život. Tako vam je to – drugi uživaju u onome što ja prezirem i obrnuto. Tu je, dabome, i onaj pijanica što se na kolenima moli Bogu da bude milostiv prema njemu. Sve je tu: i satana i Isus što se krštava u Jordanu i anđeli i raj i pakao i čitav dijapazon ljudskih slabosti, poroka, grehova i nadanja. Sa sve onim čuvenim treš omotom. Ustalom, znate već – sve su to ionako po sto puta ponovili i Džoni Keš i The Byrds i Grem Parsons i Badi Miler i bog te pita ko sve ne. Dakle, vrhunsko spiritualno iskustvo, upakovano u poletni kantri-gospel, koji možete da pevušite dok ste u cik zore zaglavljeni u osamdeset trojci, ili dok odtrpavate auto ispod nanosa snega i grebalicom razbijate led na vetrobranskom staklu, a čeka vas osam sati radnog vremena. Ili ko zna kakav vas već đavo čeka u toku dana – to se ionako nikad ne zna.
Tu je i drugi disk u ovom setu – Lusinda je izabrala verovatno onu najprepoznatljiviju pesmu – When I Stop Dreaming, a Kris onu drugu najprepoznatljiviju – Knoxville Girl (koja je u stvari tradicional, ali se dabome vezuje za braću Luvin). Pretpostavljam da će našim slušaocima više značiti prisustvo Beka i Divendre Banharta u ovom izboru. Ja tu dvojicu nikad nisam bogzna koliko mirisao. Ali eto, neka naši slušaoci ne smeću s uma značaj braće Luvin i klasičnog kantrija za stvaralaštvo ovih autora. Što se mene tiče, kad bi mene neko pitao, ja bih bio sklon da se složim s Doli Parton, pa bi moj izbor bio Cash On the Barrel Head.
E, pošto sam došao do ovog novog, luksuznog izdanja, koje prevazilazi moje skromne finansijske mogućnosti, rešio sam da to podelim – dole imate buket i omote, pa uživajte.





























Нема коментара:

Постави коментар