Crno (Itim)

1976.

**(*)

3-

Itim je originalni filipinski naslov, a u anglosaksonskom svetu inače figurira još jedan – The Rites of May. Ovo je prvi celovečernji film Mikea de Leona, čoveka koji je još pre toga već bio zadužio kinematografiju sopstvene zemlje. Naime, njegova producentska kuća realizovala je jedan od najvažnijih naslova koji je ikad došao s ovog prenapučenog otočja – Manila u kandžama svetlosti (Maynila: Sa mga Kuko ng Liwanag). E, TO je film! Režirao ga je De Leonov nešto stariji kolega Lino Broka, a De Leon, osim što je figurirao kao producent, bio je još i direktor fotografije i uradio vala odličan posô.

 Mike de Leon

A sledeće godine – eto i njegovog rođenog filma. Hrišćanska (preciznije katolička) simbolika ovde igra važnu ulogu, a združena je s nekim prilično bezbožnim aktivnostima kao što su spiritističke seanse. Iako su Filipini tamo bogu iza leđa (ili tregera, kako se to govorilo nekad, u moje vreme), katoličanstvo je preovlađujuća veroispovest i obuhvata oko 80 odsto stanovništva. Normalno, bili pod Špancima tri veka i kusur. Ipak, reklo bi se da su i neki sasvim drugi načini tretiranja onostranog dosta živi. I ta dva pola tvore nekakvu suludu celinu. Spiritista recimo kaže da se s duhom neke određene osobe može komunicirati baš na Veliki petak.

Radnja se inače zbiva tokom nedelje pred Uskrs. Najveći hrišćanski praznik čini pozadinu priče u kojoj se prizori katoličkih crkava s onim redovima stolica i figure svetaca koje ljudi drže po kućama prepliću sa slikama okruglih stolova i medijuma kroz čija se usta oglašavaju mrtvi. Invalidi u praznim kućama, mračni podrumi, onirički prizori i fotografije sa kojih se pomaljaju delovi istine koja ne sme biti otkrivena elementi su koji tvore fini saspens. 

Nažalost, ta napetost na kraju biva prilično nemaštovito i konvencionalno razrešena. Ipak, film nudi dosta lepih prizora (kretanje kroz kuće u kojima vreba opasnost i ne zna se šta će izroniti, košmari glavnog lika, divni izrazi straha na licima junaka) da se gledanje apsolutno isplati.