Ove godine sam rešio da se odvučem do sajma, za
razliku od prethodne dve. A kako spadam u kategoriju seljaka, radenika i
poštene inteligencije, morao sam da sačekam subotu. Dobro što se potrefilo da
mi prethodna padne radna, a ova jok.
Daklem, parkiram se ja u Vase Pelagića, odmah iznad
one male pijace. A išô sam preko Senjaka (pored Partizanovog stadiona i Hajd
parka, pa niz one uličice) da bih izbegao Savsku, Kneza Miloša, Mostarsku
petlju i ostale užasne lokalitete. Posle vidim da je bilo slobodnih mesta i
ispred samog sajma, ama ne znam da li se tu naplaćuje. Samo mi fali da još i
parkiranje plaćam, kô da ulaznica već nije dovoljno skupa. U Vase Pelagića je
bambadava.
U 11 stajem na red ispred blagajne. Onda se naguram
među polk koji ʼoće da uđe na onaj kapidžik, tamo se jedan pripadnik
obezbeđenja izdire na nekog posetioca, onako baš ga je uzeo na zub. Proguram se
tu i u 11.20 ulazim u halu. Eto nečeg novog za mene – nekad se ulazilo pravo u
halu 1, a sad mora da se prođe prvo kroz dvojku.
Dabome, da se ne bih majao tamo kô gluva kučka i
spadao s nogu, pregledao sam mape rasporeda štandova i odabrao mali broj onih
koje želim da posetim, u skladu s nekim trenutnim interesovanjima. I taj moj
obilazak rezultirao je sledećom kupovinom.
SEDMA REPUBLIKA,
Ante Perković, 529 din.
U skladu s mojim zanimanjem za onaj segment istorije
SFRJ (naročito Beograda i naročito osamdesetih godina) koji se tiče rok muzike
(što domaće, što percepcije stranog roka, opet naročito američkog i naročito
tradicionalističkog, kantroidnog) na našem području.
HRIŠĆANSKO PREDANJE, I tom, Jaroslav Pelikan, 1.285 din.
Čitaoci ovog bloga svakako su zapazili moju naklonost
ka hrišćanskom predanju. Naravno, kod mene se ne radi ni o kakvoj religioznosti
ili verništvu, već o želji za upoznavanjem hrišćanstva iz drugih razloga. Kao
oruđa za sagledavanje samog fenomena religioznosti i čovekove potrebe da sebi
stvara božanstva i kao podloge za razumevanje književnih, likovnih i filmskih
dela nastalih na hrišćanskom predanju. Inače, izašla su četiri toma (od ukupno
šest) ove Pelikanove knjige i koštaju đavo i po. Onaj drugi, koji bi mene
najviše zanimao, jer govori o istočnom hrišćanstvu, nisam video na štandu.
Kod dotičnog izdavača ima još svašta zanimljivo. Nov
je, recimo, Naratološki rečnik
Džeralda Prinsa, ama ga nisam kupio jer to već imam na engleskom.
TEORIJE MITOLOGIJE, Erik Čapo, 1.510 din.
Ovo bi trebalo da se bavi: 1.) samim pojmom mita i 2.)
njegovim raznolikim tolkovanjima u XX veku. Dakle, važi isto kao i za
hrišćansko predanje: šta je to što čeljade tera da smišlja raznorazne pričice i
da se nada da će pomoću njih nešto shvatiti i da će mu one nešto razjasniti.
Kod ovog, pa, izdavača ima dosta naslova iz istorije
koji bi mi bili zanimljivi, ama to, strogo uzevši, ne spada u oblast mojih
interesovanja.
KALVIN I HOBS – DANI SU PROSTO PRETRPANI, Bil
Voterson, 700 din.
Ove ostale knjige đene-đene, ama ovo sigurno nije bačena
para. Već imam: Kalvinova osveta, Nešto mi balavi pod krevetom, Skriveno blago frižidera, Blago je svuda, Ovo je čaroban svet, Tigar
psiho-ubica, Jukon Ho i jedan
album bez naslova. Fali mi: Naučni
progres kaže „boink“, Napad
poremećenog monstruma-ubice snežnog siledžije i Čudaci sa druge planete (naravno, i to je bilo, po 500 din). Šta
reći, Kalvin ima svoju verziju izreke „Ako ti život dâ limun, napravi
limunadu“. On kaže: „Ako ti život dâ limun, zavrljači ga nazad i dodaj tom
prilikom još nekoliko svojih limunova“.
NASLEĐE SIMBOLIZMA – Sesil Moris Baura, 750 din.
Ovo sam kupio na galeriji hale 4, tamo gde su
antikvarne knjige. Prvo sam mislio da to preripim, ama nisam mogô da odolim. A
na štandu do ovog ista knjiga je koštala 1.200 dinara. Ovu knjigu sam nekad
uzimao iz biblioteka, fotokopirao, a sad
sam nabacio sopstveni primerak. Osećam se slično kao kad sam svojevremeno došao
do Butove Retorike proze, isto u
Nolitovoj biblioteci Književnost i
civilizacija. To su prosto knjige koje volim da imam uz sebe. Obe su,
naravno, već stare i nauka je otišla daleko od njih. Ama to su temeljna dela. O
prozi i narativu ne može se govoriti bez Buta, a o lirskoj poeziji XX veka bez
Baure. Svako novo tumačenje datih oblasti mora uzimati u obzir njihova dela.
Inače, Baurina knjiga je nastala negde četrdesetih godina, a kod nas je
objavljena 1970. Primerak koji sam kupio potpuno je očuvan (sa sve omotom,
dabogme), jedino što na prvoj strani ima posvetu: nekome za 20-ti rođendan od
nekoga, 17. 11. 93. Nije da imena neću da navedem, nego su nečitka, uopšte ne
mogu da razaznam slova. Rekao bih da je slavljenik na B, a poklonodavac na J.
A sad, evo šta kaže Baura:
„Malarme i njegovi sledbenici s pravom se zovu simbolistima, jer su pokušali da izraze natprirodno iskustvo jezikom vidljivih stvari, i zbog toga je gotovo svaka reč simbol i koristi se ne u svom uobičajenom cilju nego radi asocijacija sa realnošću izvan čula, koje izaziva. Ekstaze koje religija zahteva za pobožne putem molitve i kontemplacije, simbolisti za pesnika zahtevaju putem upražnjavanja njegovog zanata. Takav jedan nadmen zahtev nije sasvim neumeren. Jer nepodeljena pažnja koju zaneseni vernik poklanja predmetu svojih molitvi i osećanje beskrajnog zadovoljstva koje preko njih postiže, ne razlikuje se sasvim od čistog estetskog stanja koje prividno briše razlike vremena i mesta, razlike između ja i ne-ja, tuge i radosti. Isto tako, nije lako reći da li je zanos koji tako ushićuje u poeziji Svetog Jovana od Krsta u stvari religiozan ili estetski. Po izvesnim karakteristikama estetski zanos može da podseća na religioznu predanost. Za one koji veruju u svet iznad čula, može da postoji više načina da mu se približe.“
Dakle, sve ukupno, pljunuo sam 4.774 dinara. Bilo je
tu, dabome, još mnogo toga. Među antikvarnim knjigama imali su dosta iz edicija
Književnost i civilizacija i Sazvežđa, ama su im nabili cene – sve
preko 1.000 dinara. Pa Gaša na
hrvatskom, 11 albuma, 700 dinara po tomu, pa Gaša i Spiru i Fantazio
na našem, stara izdanja Dečjih novina,
po nepojmljivim cenama. Pa među novim knjigama, kod jednog od izdavača u
centralnom delu hale 1, Manov Doktor
Faustus, koji je koštao kô Svetog Petra kajgana, itd.
I sve u svemu, neki minut pre jedan, eto mene napolju.
Proveo sam u halama oko sat i 40 minuta – sasvim dovoljno. Taman je bila počela
da me boli glava. A i leđa. Iskočio sam na stražnji izlaz iz hale 4, pa sam
morao malo duže da idem do kola. A onda sam još upao u gužvu kod Veterinarskog
fakulteta, ama kad sam stigô do kuće, odmaʼ sam našô mesto. Bar nisam morao da
se vrtim ukrug kô budala.
Нема коментара:
Постави коментар