सलाम बॉम्बे! Salam, Bombaj! (1988)

*** (3)

Ovo je još jedan film o dečurliji koja se zlopate. I kao i u Pišoteu, poprište zbivanja je jedan monstruozno veliki grad.

Na odjavnoj špici piše da je film posvećen deci sa ulica Bombaja. On upravo tako i izgleda i u tome je njegova najveća mana. Hoću da kažem – angažovanost ovog filma i težnja autora da ukažu na jedan socijani problem nadvladale su nad umetničkom obradom teme. Salam, Bombaj! je inače pitak film i njegova nepuna dva sata začas prođu. Ovde nema pištolja i pucnjave kao u Pišoteu, ali ima drugih oblika socijalne patologije – desetogodišnje dece koja rade po pretrpanim ćumezima, bordela u kojima se maloletnice podvode i narkomana koji skapavaju na ulicama kao u onoj pesmi Snowblind Friend.

Dakle, sve je to lepo videti, ali se Mira Nair i ekipa nisu bogzna koliko odlepili od doslovnog beleženja stanja na bombajskim ulicama, pa film izgleda poput sociološke studije čija je oblast interesovanja prilično uska. Trebalo je malo bolje da gledaju kako je Hektor Babenko prikazao ulice Sao Paula i Rio de Žaneira. Ili, pošto se deo filma dešava u popravnoj ustanovi za maloletnike, kakav su sjajan posao uradili Gordan Mihić i ekipa u Sivom domu. 

Uzgred, kad je reč o filmovima o detinjstvu po tim levim zemljama, obaveznu lektiru predstavljaju i dva iranska naslova: Deca neba (بچه‌های آسمان – Bacheha-ye aseman) i Gde je kuća mog druga? (خانه دوست کجاست؟ - Khane-ye doust kodjast?). Prvi govori o životu u prilično ekstremnom siromaštvu, na rubu opet jednog ogromnog grada – Teherana, i to čini u naglašenom melodramskom ključu. (Pritom ne mislim da ima ljubavni zaplet, već da cilja gledaočevu sentimentalnost, i to ne na tako loš način.) Ovaj drugi film dešava se daleko od urbane sredine, u nekoj sačuvaj bože iranskoj zabiti, i veoma je cenjen, mada ja baš ne shvatam zašto. Meni je bio užasno dosadan i nisam video neku poentu, iako inače volim filmove Abasa Kjarostamija. Ova dva filma nisam gledao u skorije vreme, ali svakako ću ih reprizirati, jer se o tematici zvanoj deca na filmu nikako ne može govoriti ako se i oni ne uzmu u obzir.