Slejd Klivs je neka vrsta naturalizovanog Teksašanina. Rodom
je sa istoka SAD, ali je Državu usamljene zvezde prihvatio kao svoju, što se s
njegovog novog albuma odlično i čuje. U pitanju je sasvim solidna kantri-folk
ploča koja mi je priuštila pristojnu količinu slušalačkog zadovoljstva. Na njoj
se Klivs pokazuje kao pošten kantautor, već odavno u zrelim godinama (bliži se
pedesetoj) koji ume da ispriča relevantne priče sa istaknutom socijalnom notom.
U tome mu pomažu neki manje ili više poznati muzičari s teksaske scene, kakvi
su Elajza Gilkison, Teri Hendriks ili Džimi Lafav.
Ratni veterani i radnici junaci su Klivsovih napeva. Sve njih
zatičemo u nezavidnim situacijama i ćorsokacima u kojima dolaze do gorkih
spoznaja o tome kako su odnosi u ljudskom društvu ustrojeni. Tako povratnici iz
rata shvataju da kod kuće i dalje biju bitku, i to bitku za golo preživljavanje,
dok radnici uviđaju kako im za njihove krvave zglobove i opekotine od
zavarivanja niko neće reći hvala. No
one’s hiring and no one wants to give you a loan, glasi jedna od dijagnoza
stanja koje je zadesilo nesrećnu čeljad iz pesama ovog autora. Gotova beda u
jednom jedinom stihu. Pa ti sad vidi šta ćeš.
Ipak, album Still
Fighting the War ima i drugo lice, ono lokalno, ruralno, neposredno vezano
za Teksas. Ono je naseljeno kaubojima, rodeima, honkitonkovima, pikap
kamionetima i „džon dir“ traktorima. Reprezentuju ga dve vrlo dobre pesme, od
kojih se u jednoj odaje počast preminulom kantri muzičaru Donu Volseru,
poznatom po specifičnom načinu jodlovanja. Druga se prosto zove Texas Love Song i u njoj Klivs na
indirektan i duhovit način pravi omaž ovoj državi. You got Mattson on the radio / Playing Robert Earl and Billy Joe, tako
ovaj autor formuliše jednu od stavki, svakako ne najmanje važnu, zbog kojih je
za svoju životnu sredinu odabrao upravo Teksas.
Hvala na preporuci. Nisam slušao ovog tipa. Vidim iz tvog prikaza da je ortak Elajze Gilkison koju baš volim da slušam.
ОдговориИзбриши